Otvoriv{i O~i, Videla Je Staklo I Mra~nu Ulicu. Padala Je Ki{a. No}.
IRENA JAVORsKI (Beograd,
NAsTAVAK sA PRETHODNE sTRANE
14. 12. 1983.) `ivi u rodnom
Sve je mirisalo na sve`e meso i neki nepoznat za~in. Izru~io je pola u
gradu, gde studira Op{tu
knji`evnost i teorju
plasti~nu posudu i preko poda gurnuo je ka psu, pola je odvojio sebi.
knji`evnosti na Filolo{kom
fakultetu. Prethodno nije
Nisu ~ekali da se ohladi. Jeli su u ti{ini. Samo se ~ulo `vakanje. kada je
objavljivala. U srednjoj {koli
dobila nagradu Borislav
zavr{io, oprao je svoju posudu. Nije ni pogledao psa, pro{ao je pored
Peki}. Bavi se muzikom i
voli da gleda filmove.
njega, pa kroz salon i na trem. Sunce je za{lo. U daljini je brujao grad.
UDigitalni album / Broj 13 R
Beograd Januar 2006. B
Urednik Dra{ko Mileti}
E-mail: mrdrasko@eunet.yu
IS 20
Zalupio je vrata za sobom. Automatska brava je {kljocnula.
Tira` / 80
Adresa urednika: 11070 Novi Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 13
Telefon 011 311 42 32
0
Izdava~i:
Centar za stvarala{tvo mladih
Dom omladine Beograda
Makedonska 22, Beograd
6
AGVIDOR
O
Priprema: Studio ^avka (Neboj{a ^ovi}) nebojsac@eunet.yu
tvoriv{i o~i, videla je staklo i mra~nu ulicu. Padala je ki{a. No}.
kapi su polako curile niz izlog. Sedela je u kancelarijskoj fotelji,
u uobi~ajnom polo`aju, gledaju}i prolaznike. Ose}ala je te`inu svoje
nad`iveli me lukavci.
glave i o~nih kapaka. Na ulici nije bilo nikog, a nova zgarada od preko
MILAN VUkELI]
isti glas doziva istog prijatelja
puta, bila je prazna; crno beli mermer i stanovi od pola sprata. – Mora
ista kre{tava buka
da sam zaspala – izgovori tiho, posmatraju}i bare i mokri trotoar. Sve se
BOM@ = БОМЖ (rus.) – человек без определeнного местожителъства и работы
grebe iste u{i.
okre}em glavu na drugu stranu
cinilo druga~ije, odudaraju}i od dnevne slike. Poneki automobil bi brzo
Ho}u da se vratim
ne mogu da gledam.
projurio, kroz bujicu vode, poprskav{i izlog. Pogledav{i u svoje noge
Ho}u da se vratim
zatvaram vrata
ispod stola, njoj se u~ini da su se skvasile.
Ain’t gonna hobo no more
ne mogu da slu{am.
Odavno se pomirila sa sudbinom prodavca. Nekako je taj posao
Ovo nikako ne mo`e biti pravo mesto za to
ime koje starac uzvikuje
[to niko nije znao
i zavolela. ^ak je sama ure|ivala izlog, punila ga razli~itom robom,
ime je mog papagaja
Niko nije kriv.
koji je kre{tao
preme{taju}i debele re~nike i {kolski pribor. Iza predmeta i stakala
Dva
svaki dan istom bukom.
ose}ala se potpuno za{ti}eno, gospodare}i ulicom. Namestila je sto
Samo
dok jednog dana nije uginuo
i fotelju ispred fikusa i stakla. Prolaznici su je mogli videti kako sedi,
Samo dva dolara nikako ne mogu biti
izmu~en i golu`drav
Dovoljna za nove cipele.
popunjava nedeljne dostavnice, fakture, povremeno ustaju}i zbog neke
u mojim rukama.
1
od mu{terija. I sada je sve izgledalo kao i obi~no. Naslonjena laktovima
~uo sam pucketanje
Samo
ose}ao miris oriflejmovog popularnog
o sto pretrpan papirima. Zuri zami{ljeno kroz izlog. Nije joj se ustajalo.
Jedan trenutak a kamoli dan
parfema glacier
Nema nikoga da je vidi, kao da je to i va`no, sada, kada se prvi put
Dovoljan je
gledao perje slepljeno mojim znojem
nije ose}ala usamljenom u velikoj radnji, izme|u polica i knjiga, ona
Da
i sklopljene o~i
Da bih se
se ~udila vodenoj masi koja se uporno vra}ala, a potom odbijala od
koje me nisu prepoznavale
Vratio.
velikog stakla. – Bilo bi dobro da se razbije – pro{apta.
tog poslednjeg dana.
jo{ dok je bio `iv
O usamljenosti ranije nije razmi{ljala. Svi `ive sli~no. ko zna koliko
a o~i, izbezumljene od bola, bile {irom
je onih nalik meni? ^ula je zvuk ulice, {um vode i pravac kojim je
MOLITVA
otvorene
vetar nosio ki{u. Iza njenih le|a prostirala se ti{ina. Sve mora imati
MILAN VUKELI] (1982,
tog poslednjeg dana
Kad sevnu cipele
Ogulin), od 1991. godine
neku te`inu. Primetila je sede}i u mraku, osvetljena ponekim farom
`ivi u Beogradu, gde studira
izneo sam ga na terasu
A pogled zablista i
novinarstvo. Pesme su mu
prvi put siguran da ne}e odleteti
automobila. Usredsre|ena na tragove vode koji su brzo nestajali, cure}i
Zalisci se nategnu a
objavljene u elektronskom
~asopisu Tre}i trg. Pobedio
prvi put siguran da }e prvi put stvarno
niz glatku povr{inu, zami{ljala je `ivot. klizili su neprekidno. Podilazila
Ruka ispravi
je na konkursu Manuscript
odleteti.
je jeza. Za{to da se okrene i pogleda iza sebe? Mogla je da bude bilo
Nokat ka`iprsta na mese~ini }e da se zacakli
2005 Centra za stvarala{tvo
mladih, mada ina~e ba{ i
karverova vrana zabrinuto nas je gledala s
Hladnim severnim vetrom o{amaren,
ko ispred stakla. Bare su se neprimetno nadimale. Detinjstva se nije
nije takmi~arskog duha.
Mo`da neke veze s tim ima
borove grane
Ispaljene }e biti re~i
se}ala. Miris ki{e dolazio je nekako odozdo, od poda, polako podi`u}i se
podatak da je poslednji
kako stojimo kao na liturgiji.
Iz krvavih bo`jih ustiju na suve mi usne
put kada je u~estvovao u
nekom nadmetanju, a re~
okrenuo sam mu glavicu prema parki}u
i osvajaju}i prostoriju.
Pa nazad u u{esa nebeska;
je o takmi~enju u brzom
i rekao evo ovo je svet
Volela je da sedi za svojim stolom i zaliva fikuse. Ma{tala je da
S mojih slatkih popucalih usnica
jedenju vojni~kog pasulja
za prva~i}e Osnovne {kole
znam, obi~no ga pokazuju na ro|enju
Ispaljene bi}e re~i
postane ra~unovo|a. Zato joj se razdaljina, koju je imala da pre|e od
Branko Latas odr`anom u
ali ja ti nisam bio around tada
Od kojih }e bo`je u{i popucati;
kasarni JNA u Pla{kom 1989.
stola do pulta punog robe, ~inila nepremostivom. Ona i pro`diru}i
g, na kojem je ubedljivo
pa ti sad pokazujem to
Iz mojih krivih ustiju
prostor. Duga~ak hodnik na kraju, zar|alo ogledalo, kupatilo, stra`nja
trijumfovao, nagrada za
je dakle taj svet koji
U bo`je u{i krvave.
prvoplasiranog bila ~ast
da u rukama malo dr`i
vidi{ poslednji put
kancelarija i vonj magacina punog obrazaca i papira. Nekada se
automatsku pu{ku. kada je
trebalo da primi nagradu,
`ao mi je, stvarno mi je `ao {to
ogledala, polako prilazeci svom liku od kraja hodnika. Uvek isti detalj, lik
vrli pobednik, pla~ipi~ka po
nisi video jo{ ne{to osim mene.
fikusa u uglu, negde u dubini ogledala. Ose}ala je sa velikim ‘O’, `ivot,
difoltu, pobegao je ku}i.
izvini {to ovo pi{em
GENERAL LJUBAVI
fikus, sve oko sebe. ^inilo se da ki{a ja~e pada. Nalak}ena, ne menjaju}i
ali na ovom svetu
bio on motor ili memory city
po~etni polo`aj tela, posmatra potoke vode. ^ovek i fikus, ta~nije `ena i
ima jedan grad u beogradu
va`e druga pravila.
fikus. A, kako bi bilo da ga iznese na ki{u i hladan vetar. Bare su se izlile.
koji proizvodi uspomene
upisao sam datum kada je uginuo
i to je sve {to proizvodi.
Nije smela da se okrene i pogleda iza sebe, du` prostorije, u ugao
u rokovnik
mo`da zato vi{e volim melodiju nego ritam
ogledala na kraju hodnika. Nije joj palo na pamet da se pita za{to sedi
a na suprotnoj stranici
jer nisu d`abe u detroitu nastali i tehno i gara`ni rok:
u mraku. Napolju je oluja. Noge su joj mokre. Ni vrata nije zaklju~ala.
video dve re~i koje sam
sve te fabrike i ~eli~ane usade u krv
bez nekog naro~itog razloga zapisao
Neko je mogao neprimetno da u|e i sakrije se u tami. Zami{ljala je
ritam i bat ma{ina i motora.
prethodnog dana
veliki talas koji }e ih sve zajedno daleko odneti, a staklo takav nalet
daleko od motortowna
inspirisan nekom dens pesmom:
u hladovini ispod lipe u
ne}e izdr`ati. Volela bi da postane deo njega. Mogla bi da potr~i,
GENERAL LJUBAVI.
parki}u grada koji proizvodi uspomene
hrabro, ne skre}u}i pogled, sa fikusom u rukama ka ulaznim vratima.
slede}eg dana otac i ja smo
grupica penzosa igra {ah.
Ali, ni{ta vi{e nije bilo va`no. Zatvorila je o~i, sede}i u istom polo`aju,
oti{li do save i sahranili ga
gledam ih s prozora
nalak}ena, sa hladnim vetrom i gustom tamom iza le|a
STRANA 52.00
ko {to sam ih gledao pre mnogo godina.
STRANA 49.00
NAsTAVAK VERTE FOLIUM
NAsTAVAK sA PRETHODNE sTRANE
Po staklenoj povr{ini vode
DRAGAN RADOVAN^EVI]
IRENA JAVORSkI
Pored toga {to je nepliva~
pored nekog panja
Siguran je da se ne}e udaviti
umotanog u `uti pe{kiri}
EF JE JEDNAKO EM PUTA A
sLIKE IZ sTAROG ALBUMA
u kojem je proveo poslednje dane
Jer umesto spasila~kog pojasa
slomljene noge, skoro sasvim bez perja.
Nosi balon na ramenima
(F = m x a)
dugo nisam mogao da idem do tog mesta
da bih jednog dana ipak oti{ao ne znam ta~no za{to i
Doslovno upra`njavaju}i moto
stabljike korova ne znaju da je ’ef jednako em puta a’.
kakve slike. Imao je samo jednu. Ostale
su propale u selidbama. I album
kartonskih korica izgubio se negde. To je iz
na mestu panja video buldo`er
Seks, droga i tehno
a pored njega hrpu iskopane zemlje i trulog korenja.
Vi to znate, ili ste upravo ~uli.
onog vremena kada je jo{ imao oca i majku.
]erka anoreksi~nog izgleda
i{~upali su panj!
Ispranog mozga od strane sekte
Od toga vam, svakako, nije bolje,
Ostala je samo jedna, crno bela, nosio je u
i{~upali su panj! vikao sam u sebi a kad sam do{ao ku}i
Programiranog za samouni{tavaju}e impulse
Ali ni gore.
nov~aniku. Izgu`vana, malog formata. On kao
nikad nisam plakao iskrenije.
Od sedam no}i u nedelji
Nau~niku u laboratoriji to je od koristi,
de~ak. od sedam godina. S le|a, poluokrenut,
[est provodi van ku}e
Ali vama...
u kratkim pantalonama, u ruci velika {kolska
Niste postali plemenitiji ~ovek,
torba. Nasmejan, kosa na ~elu. Slikao ga je
URBIS20
06 URBIS20
06 URBIS20
06
Da bi otplatio hipoteku za kola i ku}u
Niste na{li `enu svog `ivota,
kom{ija splavad`ija. Gazi po pesku. Novi
Sa prostranom travnjakom za bezbol
Jer se pristojne dame {etaju nasuprot jedna~inama.
Beograd. Vidi se reka u daljini. Gazi sre}no
Daleko od industrijske zone grada
Niste zagolicali ni~iju ma{tu,
prema Starom sajmi{tu. Bela ko{ulja. Znao je
ISkRA PENEVA
Redovno dobija nadnice
Niste postali bogati, ni bli`i kosmosu.
da ga majka gleda sa prozora i ma{e. Nje nije
I jedinoj stvari kojoj se klanja
DRAGAN RADOVAN^EVI]
PRI^A
(1979), opti~ar,
bilo na slici. Ali znao je. To je bilo doba kada
I po{tuje
Razmotrimo:
pobornik urbane
gerile i postmodernih
je jo{ svet bio lep.
U svom ni{tavnom bivstvovanju
kad padnete sa stolice,
revolucionarnih pokreta.
Prose~nog stanovnika megalopolisa
Objavljuje u zagreba~kom
Goran dovu~e crevo za polivanje ba{te.
U debeloj fotelji
Malo vam zna~i saznanje da ste pali po principu ’em puta a’.
Visokog `ivotnog standarda je
Litkonu, na Internet
stranicama za mlade
Namesti prskalicu. Obilazio je kucu i odr`avao
Pred TV-om
kod sudskih ve{ta~enja stvar je druk~ija:
Novac
stvaraoce, koautor knjige
gazdama koji su otputovali na krstarenje.
Duboko zavaljen
Tu se formule koriste da izra~unate silu kojom je auto pregazio dete
u izdanju B92, ’Rad na
Uzdignut na nivo boga
malom prostoru’. Veliki
U polule`e}em stavu
Bio je to povremen posao, lak. Ostavili su
Na primer.
U boga mi verujemo
ljubitelj Branka Miljkovi}a
Mu{karac srednjih godina
i izu~avalac stra{nih
mu malog psa i kornja~u, koja je glavinjala
Ali kad je neko ve} prega`en, slaba je vajda od formula.
bolesti koje se po njemu
Gleda jeftine holivudske filmove
zovu. U leksikon godine
po travi. On bi otklju~ao ku}u svako dan,
Prokleti su oni
Naga|anje je sve to.
1997. zapisao da mu je
Svaki se svodi na ubistvo, nasilje
omiljena pesnikinja Vislava
pregledao zamra~ene sobe da proveri da
Za koje je bog novac
I malo seksa glavnih protagonista
Biljke to znaju.
[imborska. Ima brata Pe|u,
u me|uvremenu nisu do{li lopovi, zalio
Jedino u {ta veruju
zvanog PoToP.
Dele}i sa sinom u`inu
Zato i }ute,
ba{tu, nahranio psa, kornja~u, malo sedeo
Par~i}e dijetalnog hleba
Dok milioni grafitnih molekula bole njihovu stvarnost.
na terasi, pu{io i oti{ao ku}i. Sutra opet isto.
A onda
Namazane puterom od kikirikija
kada sve utihne
Ni{ta ga nije interesovalo u ku}i. Ni blistav
konzumiraju}i viski
Ostatak redukovane polovine mozga
name{taj, ni kompijuter, ni orman pun finog
A za malog kompjuterskog genija
Po~inje polumrtvo da funkcioni{e
VA[ JE @IVOT sRANJE
odela. Jednom je gledao televiziju, menjao je
kome doma}e zadatke pi{e i {tampa ra~unar
Sanja lepe snove
Sok iz kesice rastvoren u jednom litru vode
satelitske programe, klik, klik, nema~ki i puno
Svi li~e
Kako je lepo {to imamo plastiku.
Ili ~a{a hladnog mleka za laku no}
arapskih stanica. Vi{e nije gledao.
Ba{ kao i dani
U suprotnom bi svaki ludak, kad god to po`eli,
Za lepe snove bajke tipa tri praseta
Pustio je vodu i po~eo da poliva. Sunce je
Nema razlika ni u du`ini
mogao da sebi izre`e vene.
Ili crta}i koji u~e nasilju
spr`ilo travu. Natapao je zemlju sistemati~no,
Ni u radnji
Diskriminaciji
ne misle}i ni na {ta. kornja~a se uvukla u
Niti u mestu
I kojekakvim nemoralnostima
Va{ je `ivot sranje i moj `ivot je sranje i vi to dobro znate.
udubljenje kamene ograde. Poku{ao je da je
De{avanja
Bud`ite lap-topove, ili ih nemate. Svejedno.
izvu~e, ali nije mogao da je dohvati. Bila je
Deca idu u {kolu
Zara|ujete u Merkatoru, na svom posedu,
suvi{e sitna, a njegovi prsti debeli. Polomio
Gde je glavni predmet fizi~ko vaspitanje
DEVET BALONA
[etate se, kre{ete, ostavljate jedni druge.
je nokat. Onda je uperio u nju mlaz. Ona
Da plava deca ne bi metamorfirala
Ispu{ite tu cigaretu i ubijte se jo{ jednom.
se priljubila uz kamen. Da li }e se udaviti?
U telo oca
Pla~ite, kurvini sinovi, kad vam se otac jeb'o u raju.
Ujutro u 2 ne mogu vi{e da spavam
Tromo
Prskao je i dalje. – Mo`da je vodena kornja~a
U raju!
Okruglo
– pomislio je. Mali pas je ravnodu{no
Pa mene da stave u raj ne bi mi bilo do jebanja.
Sedefastim balonima ga|am zid
Nalik ugojenom crvu
Jeo bih breskve, sadio kajsije, slikao se po piktoresknim pejsa`ima,
posmatrao scenu sa strane. Ponekad bi
Roni se kre~
Iz koga vise ~etiri gran~ice
Razgovarao sa zmijama, meditirao, svirao flautu.
zamahnuo repom. Mrzeo je psa zato {to
Zid puca
Par nogu
Jebanje bi bilo poslednje ~ega bih se setio!
nije bio rasan. Me{avina terijera i ne~eg
Malter otpada
koje koristi da bi svratio do vc-a
A mo`da i ne bi.
nepoznatog. Mislio je kako on ne pripada
I tako satima
I par ruku
kako je krenulo s ovim reinkarnacijama,
ovoj finoj ku}i, ali gazde su ga volele.
koje pokre}e samo da bi
Mo`da sam ba{ ja bio taj koji se lo`io na Evu.
Zavr{io je sa polivnjem i savio crevo.
Sada sam majstor
Gotova jela iz mikrotalasne
IsKRA PENEVA
Pljujem na cigle
Mokre noge su ostavljale tragove na tepihu.
koje njegova silikonska `enica
(25.06.1980, Beograd),
`ivi u rodnom gradu kao
Lepim malter
Pas ga je pratio na odstojanju sve vi{e ma{u}i
kupuje zamrznutu
apsolvent Matemati~kog
fakulteta. Poeti~ne misli
JEDNO ‘O’
Gletujem re~ima
Masnu brzu hranu
repom. ^ekao je ve~eru. Oti{ao je u kuhinju i
objavljuje u dnevnim
Praznine zidnog mozaika
I koka-kolu iz automata
listovima i knji`evnim
ugrejao lonac vode. Iz plasti~nog pakovanja
~asopisima. Stihovi su
Izgovorio sam jedno 'o'. Tri puta.
Prineo rupi na glavi
Popunjavam
izvadio je pse}e vir{le i ubacio u klju~alu
joj {tampani u razli~itim
Jednom za sebe, jednom za kosmos i tre}i put za vas.
Nazvana usta
zbornicima, a 2003. godine
kockicama kre~a
vodu. Pas je seo na prag i netremice ga
su se na{li i u antologijama
U koju sve ulazi
Jedno 'o' za svo postojanje.
„Svetlosti zna~enja” i
gledao. Nijednom nije lanuo, ~ekao je. Uskoro
A ni{ta ne izlazi
„Du{evne sve~anosti”.
Pred svitanje
Nije to mantra, iako }e neki i tako shvatiti,
Nagra|ivana. Objavljene
se kuhinja ispunila parom i prijatnim mirisom
Sve je na svom mestu
su joj dve zbirke poezije:
Nije ni koitalni krik,
„kutija sa devet strana” i
vir{li. Obojici im je curila voda na usta.
Sin tinejd`er trenira boks sa loptom
^ak i pra{ina
Nije uzvik nad svim ki~ tv emisijama, iako bi i zbog njih vredelo vrisnuti.
„Vatra i leptir”. U uredni{tvu
kornja~a je napolju ve} grickala travu.
Da bi dokazao da je ragbi
je ~asopisa „knji`evna re~”
Vertikalno miruje
A {ta je to, te{ko vam mogu re}i.
i „Sveslovensko slovo”
Posle dva minuta, ve{to je skolonio lonac
Svakodnevno upra`njava teretanu
Sveslovenskog knji`evnog
I znam da ne}ete razumeti koliko sam snage i ljubavi investirao u ovo
A dok surfuje
dru{tva. ^lan je Udru`enja
U podne
i prosuo vriju}u vodu. Vir{le su nabubrile.
'o'.
knji`evnika Srbije.
Razgleda napumpane mi{i}e
Baloni su iskoristili promaju
Na to se svodi sva tuga mog `ivota.
STRANA 50.00 kao sredstvo za bekstvo
STRANA 51.00
NAsTAVAK VERTE FOLIUM
